Ptica zloslutnica - komentari

Citiram tebe wrote:Jedva čekam da je dobijem ukoričenu i potpisanu, sa nekom leeeepom ilustracijom na naslovnoj strani

– Ti si jedan od njih... Pogledaj ih šta čine, ti si jedan od njih... Ti... Ti...
– Ne govori mi to.
– Srušio bi svet baš kao i oni, ti... Ti...
– Ne bih...
– O, da... Bi... Bi cveće raslo i na steni, al’ mu kamen ne da... I noć bi zauvek oterala dan...
– Pusti me sada! Pusti me, ne želim da te slušam!
– Ti se užasavaš?! Ti?! TI?! A pogledaj svoje ruke! Čija je krv na tvom maču? Koliko je krvi na tvojoj odeći, sigurno nije sva tvoja! Čuješ li ih kako vrište, Ratibore, vidiš li im lica?
– Ne muči me, idi!
– Ja te mučim? Pogledaj im oči! I plaču pustinje i odroni se nebo! Jedna se duša pocepa na dvoje ljudi, zar mora tako da bude? Ratibore, pogledaj me!!!
– Ne teraj me da te molim, odlazi!
– Pogledaj me!!! Ti više nisi lovac, ti si plen, moj si plen, ja te lovim, oni te love, budi čovek i beži, beži! Jednom se i ti povuci! Ne! Ah, ne, strašno je, ni ne pomišljaj na to!!!
– Ostavi me!
– AAAAAAAAAH! Čuješ li ih kako vrište, strašno je!!! Zamisli bol, boleće te ali ti nemoj da vrištiš, bar ti, strašno je! Čuješ li? Da li čuješ?! Pogledaj me!
– Molim te...
– POGLEDAJ ME!!!

– Znala sam da si to ti! Orle, ti se igraš sa mnom!
– Oprosti, Ptico, nisam kriv... Znaš da moram da nadgledam.
– Da ali ne mene! Zar nemaš neka preča posla?
– Grom me je poslao da razgovaram sa tobom.
– Ah... Tako sam i mislila. Što me onda lažeš, bolje odmah kaži da te je poslao da me uhodiš... Svi misle da ću da uprskam, zar ne?
– Ne... Ne znam, ne mogu govoriti u njihovo ime...
– Dobro, hoćeš li mi sad reći to što imaš ili ćeš čekati jutro?
– Rećiću ti, izvini... Nemoj na mene da se ljutiš kad ništa nisam kriv. Nije moja greška što ti nemaš još mnogo vremena...
– Je l’ baš moraš da me podsećaš?
– Dobro, izvini... Grom ti poručuje da požuriš. Ostali polako počinju da se bune i sumnjaju u tebe. Sad bi svi hteli da se umešaju.
– Šta?!
– Da. Ne znaš kakva je zbrka nastala tamo... Sestre se opet svađaju, Noć hoće da uzme stvari pod svoje i da dođe ovamo, Život i Smrt svakog časa skaču jedan drugom za vrat... Joj, Ptico, u velike si nas probleme uvalila...
– Šta ja? Pa nije moja krivica što je ceo Svet krenuo naopako.
– Ma, ne znam... Da ti nisi prorekla da će poći naopako...
– Ej, dete, nemoj ti meni da soliš pamet. Znam dobro šta radim.
– Šta god da radiš, požuri. Stvari se polako zakuvavaju. Bezdušni će noćas da napadnu Kovače, šta više, čini mi se da je samo pošlo na gore.
– Naravno da ne vidiš, još uvek nisam počela... Ali obećavam ti da ću početi noćas. Tačnije, krenuću odmah!
– Dobro... Onda te neću zadržavati. Idem da javim Gromu novosti i da mu kažem da si pošla... Ali te molim, dođi i ti čim budeš mogla. Ne mogu ja stalno da govorim u tvoje ime pred svima.
– Ne brini ti ništa. Doćiću i zapušiti im svima usta. Samo da završim sa ovim, videćete svi da sam bila u pravu. Hajde, briši sad! Imam mnogo posla.

Mrak i tama,
Moje ime,
Borbe vetar
Odnosi me

Sunce se od mene krije,
Tuđa krv niz mač mi lije,
Srce kuca, ljuto bije,
Dok smrti se barjak vije

Mrak i tama,
Moje ime,
Borbe vetar
Sad nosi me

U očima plamen gori
Dok mi dušu tama mori,
Noć ne vraća mesto zori,
Kroz mene se demon bori

Mrak i tama,
Moje ime,
Borbe vetar
Donosi me

Oštrica od duše jača,
Meni pesma zvuk tvog plača,
Koja sila kraj mog mača
Može sebe da ojača?

Mrak i tama,
Moje ime,
Glasnik Smrti,
Dodir zime...

Bio je visok, bled, duge, ravne i savršeno crne kose. Nosio je crn oklop na grudima, crne pantalone i duboke crne čizme. Bio je ogrnut dugim crnim ogrtačem koji je dopirao skoro do zemlje. Njegove tamne oči polako su prelazile preko svakog drveta. Za pojasom mu je bio dugačak crni mač...

Ratibor samo klimnu glavom. Navukao je crne, kožne rukavice bez prstiju na ruke.

Borilej samo klimnu glavom i njegov pratilac svuče
kapuljaču otkrivajući lepo ali zastrašujuće bledo lice, tamne oči i pogled koji
je zaledio Vidana.

Mislim da sve žene koje pišu knjigu imaju jednog muškog lika kog prosto obožavaju XD